Madjarski glagoli - konjugacija i osnovna vremena

Kad počnete da učite madjarsku gramatiku, glagoli su jedan od prvih izazova. Za razliku od srpskog, madjarski glagoli nemaju rodne oblike - nema razlike između "on radi" i "ona radi". Ali zato imaju nešto čega u srpskom nema: dve potpuno odvojene konjugacije.

Te dve konjugacije - alanyi ragozás (neodređena) i tárgyas ragozás (određena) - zbunjuju gotovo svakog početnika. Dobra vest: pravila kada se koristi koja konjugacija su jasna i dosledna. Kad ih jednom savladate, ostatak gramatike postaje mnogo lakši.

U ovom vodiču prolazimo kroz sve što vam treba za solid osnovu: infinitiv, sadašnje vreme u obe konjugacije, prošlo vreme i najčešće nepravilne glagole.

Šta je specifično za madjarske glagole

Pre nego što uđemo u tablice, vredi razumeti tri stvari po kojima se madjarski glagoli razlikuju od srpskih.

Nema gramatičkog roda

U srpskom kažemo "on je radio" i "ona je radila". U madjarskom postoji samo jedan oblik: ő dolgozott. Ovo znači manje oblika za pamćenje, što je prednost za srpske govornike.

Vokalna harmonija

Nastavci za konjugaciju zavise od toga da li glagol sadrži prednje ili zadnje samoglasnike. Glagol látni (videti) ima zadnje samoglasnike (á), pa dobija nastavke sa a/o/u. Glagol kérni (tražiti) ima prednje samoglasnike (é), pa dobija nastavke sa e/ö/ü. Ako ste već savladali madjarske padeže, ovaj princip vam je poznat.

Neodređena i određena konjugacija

Ovo je najvažnija razlika. Madjarski razlikuje da li radnja ima određeni objekat (poznat, konkretan) ili neodređeni objekat (nepoznat, opšti). Svaki glagol ima dva kompletna seta nastavaka.

Infinitiv - osnova svakog glagola

Madjarski infinitiv se završava na -ni. Kad uklonite -ni, dobijate osnovu glagola na koju dodajete nastavke.

Kod većine glagola osnova je jednostavno infinitiv bez -ni. Postoje izuzeci kod glagola čija se osnova završava na -sz, -s, ili -z - o njima više u delu o nepravilnim glagolima.

Sadašnje vreme - neodređena konjugacija (alanyi)

Neodređena konjugacija, ili alanyi ragozás, koristi se kad glagol nema objekat ili kad je objekat neodređen. Nastavci se dodaju na osnovu glagola.

Nastavci za zadnje samoglasnike

Primer: látni (videti)

Nastavci za prednje samoglasnike

Primer: kérni (tražiti)

Obratite pažnju: treće lice jednine je čista osnova bez nastavka. Ovo važi za sve pravilne glagole u neodređenoj konjugaciji.

Sadašnje vreme - određena konjugacija (tárgyas)

Određena konjugacija, ili tárgyas ragozás, koristi se kad glagol ima određeni objekat. Nastavci su potpuno drugačiji od neodređene konjugacije.

Nastavci za zadnje samoglasnike

Primer: látni (videti)

Nastavci za prednje samoglasnike

Primer: kérni (tražiti)

Kada koristiti neodređenu, a kada određenu konjugaciju

Ovo je pitanje koje zbunjuje početnike, ali pravila su zapravo dosledna. Evo jasnog pregleda.

Koristite neodređenu konjugaciju (alanyi) kad

• Glagol nema objekat: Olvasok. (Čitam.)

• Objekat je neodređen: Olvasok egy könyvet. (Čitam jednu knjigu.)

• Objekat je zamenica 1. ili 2. lica: Lát engem. (Vidi me.)

• Objekat je upitna reč: Mit látsz? (Šta vidiš?)

• Objekat počinje sa egy (jedan/neki): Kérek egy kávét. (Tražim jednu kafu.)

Koristite određenu konjugaciju (tárgyas) kad

• Objekat je određen članom a/az: Olvasom a könyvet. (Čitam tu knjigu.)

• Objekat je vlastita imenica: Látom Pétert. (Vidim Petera.)

• Objekat je prisvojni oblik: Látom a házadat. (Vidim tvoju kuću.)

• Objekat je zamenica 3. lica: Látom őt. (Vidim njega/nju.)

• Objekat je pokazna zamenica: Kérem ezt. (Tražim ovo.)

Najjednostavnije pravilo za pamćenje: ako biste u srpskom rekli "vidim tu knjigu" ili "vidim tu konkretnu stvar" - koristite određenu konjugaciju. Ako biste rekli "vidim neku knjigu" ili samo "vidim" bez objekta - koristite neodređenu.

Prošlo vreme

Prošlo vreme u madjarskom se gradi dodavanjem sufiksa -t ili -tt (ili -ott/-ett/-ött) na osnovu glagola, a zatim se dodaju lični nastavci. Princip neodređene i određene konjugacije važi i ovde.

Neodređena konjugacija u prošlom vremenu

Primer: látni (videti)

Određena konjugacija u prošlom vremenu

Primetite da su oblici za 1. lice jednine isti u obe konjugacije (láttam). Ovo je jedini slučaj gde se forme poklapaju.

Najčešći nepravilni glagoli

Kao i u svakom jeziku, najfrekventniji glagoli su često nepravilni. U madjarskom postoji nekoliko glagola koje vredi naučiti napamet jer se koriste svakodnevno.

Lenni (biti)

Glagol lenni je poseban jer se u sadašnjem vremenu često izostavlja (kao u srpskom "on doktor" umesto "on je doktor"). Kad se koristi, oblici su:

Menni (ići), jönni (doći), enni (jesti), inni (piti)

Ovi glagoli imaju posebne promene u osnovi. Umesto da pamtite svaki oblik, evo obrazaca:

• menni - osnova postaje me- u sadašnjem vremenu: megyek, mész, megy, megyünk, mentek, mennek

• jönni - osnova postaje jö-: jövök, jössz, jön, jövünk, jöttök, jönnek

• enni - osnova postaje e-/esz-: eszem, eszel, eszik, eszünk, esztek, esznek

• inni - osnova postaje i-/isz-: iszom, iszol, iszik, iszunk, isztok, isznak

Za vežbanje ovih oblika koristite naš srpsko-madjarski rečnik gde možete proveriti konjugaciju svakog glagola.

Praktični saveti za srpske govornike

Učenje madjarskih glagola kao srpski govornik ima i prednosti i izazove. Evo šta treba da znate.

Šta vam ide u prilog

• Srpski već ima složen padežni sistem, pa vam koncept nastavaka nije stran

• Red reči u madjarskom je fleksibilan, slično srpskom

• Nema članova u srpskom, pa nemate naviku koja bi vas zbunjivala kod određenosti

Na šta da obratite pažnju

• Vokalna harmonija ne postoji u srpskom - morate razviti osećaj za to

• Izbor između alanyi i tárgyas konjugacije zahteva da stalno razmišljate o objektu rečenice

• Madjarski glagolski prefiksi (meg-, el-, be-) menjaju značenje glagola, slično srpskim prefiksima (do-raditi, iz-raditi, pre-raditi)

Ako tek počinjete sa madjarskim, preporučujemo da prvo prođete naš vodič za početnike gde ćete dobiti širu sliku jezika pre nego što se udubite u konjugacije.

Za one koji uče madjarski zbog madjarskog državljanstva, glagoli su ključni deo jezičkog ispita. Posebno obratite pažnju na svakodnevne glagole u sadašnjem vremenu, jer se upravo oni pojavljuju na ispitu.

Zaključak

Madjarski glagoli funkcionišu drugačije od srpskih, ali osnovna logika je dosledna. Kad savladate razliku između neodređene i određene konjugacije i naučite vokalnu harmoniju, ostatak se nadograđuje na ta dva temelja.

Počnite sa šest najčešćih glagola (lenni, menni, látni, kérni, olvasni, dolgozni) i vežbajte ih u obe konjugacije dok ne postanu automatski. Tek onda prelazite na prošlo vreme i prefikse. Detaljniji pregled celokupne gramatike možete naći u našem vodiču za osnove madjarske gramatike.